IoT odnosno Internet of Things ili internet stvari je industrija koja je još uvek tek u svojim začecima. Još uvek smo daleko od onog života zamišljenog u “Povratku u buducnost” gde je sve oko nas automatizovano u službi čoveka.
Verovatno je upravo popularna kultura poput ovakvih filmova zaslužna da kada god pominjemo IoT, ljudi umesto industrijskog IoT-a daju primere pametnih kuća ili pametnih gradova. Kućni smart uređaji, su upravo najčešći pojedinačni primeri, a jedan od najkarakterističnijih je smart frižider. Principi su isti generalno za sve različite uređaje, ali uzmimo baš frižider kao primer.
Dok smo još pre nekoliko godina mogli čitati kako ce smart frižider za nas naručivati namirnice i kako će znati tačno šta treba da naruči, malo ko se zapita na koji način bi recimo smart frižider naručio namirnice. Od kog tačno ponuđaca?
Kako bi smart frižider tražio na Google-u od koga da naruči namirnice?
Postoji nekoliko mogućnosti na koji bi jedan pametan frižider mogao da naruči namirnice. Jedan je da postoji samo jedan dobavljač od koga se uvek naručuje. To međutim i nije tako praktično, jer taj frižider može kupiti jedna osoba u Indiji,i druga u Kanadi, i treća na Madagaskaru a pitanje je da li bi postojala partnerska kompanija baš na svakoj lokaciji. Takođe, jedan proizvođač, npr Bosch, morao bi imati partnerske kompanije za svaki uređaj tog tipa i za svaki tip namirnice a to je gotovo nemoguć posao.
Mnogo praktičnije rešenje bilo bi da smart uređaj sam trazi odgovarajućeg snabdevača. Dakle, mašine bi osim međusobne komunikacije, sada internet koristile i kako bi preko Google-a (ili drugih pretraživača) pronašla odgovarajuće proizvode i naručila ih za svog korisnika.
Šta bi pametni uređaj mogao da traži preko Google-a?
U slučaju našeg pametnog frižidera, to bi svakako bili proizvodi (hrana i piće). U nekim drugim slučajevima to bi mogle biti neke druge stvari. Pametni klima uređaj bi možda želeo da zna koja je optimalna sobna temperatura za trening – ukoliko dobije takvu komandu, i slično… Ali vratimo se sada na naš pametni frižider. Informacije koje njega mogu da zanimaju su recimo: da li ima proizvoda u zalihama, cena, brzina dostave i cena transporta (blizina skladišta).
Kako bi se sajtovi onda u budućnosti optimizovali za mašine (smart uređaje)?
U slučaju pomenutog klima uređaja, njemu je potrebna samo jedna informacija. Konkretno od ovakvog rangiranja ni jedan sajt nema direktne koristi, ali verovatno bi moglo biti situačija u kojima ovakav tip rezultata sajtu može doneti neku korist (recimo predlog filma za gledanje). U ovim slučajevima, sajt se optimizuje isto onako kako se optimizuje za “voice search” odnosno glasovnu pretragu, ili featured snippete.
Sa druge strane, u slučaju našeg pametnog frižidera, lokalna pretraga može biti veoma bitna. Vaš pametni frižider sigurno neće potrošiti nedelje upoređujući različite cene na različitim sajtovima (i mašinama treba vreme da obave određene funkcije). Dakle, iskoristiće priliku da poseti najautoritativnije sajtove, ili će pregledati određeni broj sajtova koji mu izlazi za “near me” pretrage, ali i Google istovremeno neće dozvoliti da se rangiraju sajtovi kojima treba večnost kako bi ga smart uređaj očitao.
Na kraju, kod sajta razumljiv smart uređajima biće od velikog značaja. Što bolje opisani elementi structured data, možda čak i posebne stranice servirane smart uređajima (sa manje teksta i slika a više microdata) – nesto poput AMP samo specijalno kreirano za smart uređaje.
Da sumiramo (tldr): u budućnosti, velika je šansa da ćemo imati smart uređaje koji će umesto nas vršiti pretragu na internetu. U tom slučaju, za optimizaciju sajtova biće bitni isti oni faktori koji utiču na voice search ili featured snippete. Autoritet sajta će i dalje biti bitan, a biće bitne i lokalne pretrage, brzina očitavanja (crawlovanja) stranica i microdata (koji će se takođe možda razvijati specijalno za potrebe IoT-a). Vrlo je verovatno da ćemo radi lakšeg i bržeg crawlovanja stranica od strane smart uredjaja, imati specificne stranice servirane upravo samo za njih.
